Iskustva pacijenata
Radivoj Šijak - CP
Terapija matičnim ćelijama pomogla Radetu Šijaku (10) da stane na noge. Do odlaska u Kijev na lečenje mogao je samo da puzi. Prve korake Rade je napravio mesec dana posle uspešne transplantacije
ZBOG cerebralne paralize Rade Šijak (11) iz Kovilja nije imao detinjstvo kao njegovi vršnjaci, ali njegovi prvi samostalni koraci dokaz su da su čuda, ipak, moguća. Rade je prvi put, pomalo nesigurno, stao na svoje noge lane, posle prve terapije matičnim ćelijama u Kijevu, a ovog septembra, kad je krenuo u peti razred redovne škole, prvi put je u učionicu, pun ponosa, srećan što ga svi drugari gledaju, ušao svojim nogama.
Majka Andrea kaže da je Rade rođen kao zdrava beba. Trinaestog dana po rođenju doživeo je kliničku smrt, niko ne zna zašto. U drugoj godini su mu lekari postavili dijagnozu: cerebralna paraliza, a u sedmoj i - "epilepsija".
Sve do odlaska u Ukrajinu Rade je jedino mogao da puzi kao beba, a ako i uspe da se uspravi, odmah je gubio ravnotežu i padao - priča dečakova majka Andrea. - Ako bismo ga uzeli za ruke i pokušali da šetamo kao što to mogu bebe koje tek prohodavaju, on je bukvalno visio na našim rukama. Srećom, Rade je potpuno mentalno zdrav, vrlo bistar dečak. Od prvog razreda ide u redovnu školu i odličan je đak.
Na Dečjoj klinici u Novom Sadu, gde je Rade lečen, lekari nisu iznosili prognoze. Andrea kaže da su uglavnom savetovali da se sačeka, da se vidi kako će biti sa odrastanjem. Ali, kod Radeta se ništa nije menjalo, pogotovo ne nabolje i ni Andrea, ni njegov otac Petar, nisu više hteli da gube vreme.
Mislim da sam na internetu iščitala prezentacije svih klinika, informisala se o svim mogućim metodama, i rešila da idem tamo gde nisam pročitala da je iko iz Srbije bio, u Kijev - priča Andrea. - Nisam strahovala, nekako sam negde osećala da će sve biti dobro. Ali, kad Rade posle transplantacije matičnih embrionalnih ćelija nije stao na noge, bila sam razočarana. Kasnije sam shvatila da je bilo apsolutno smešno da očekujem da će "za tren" nešto da se izmeni. Prve korake Rade je napravio mesec dana posle transplantacije i kad sam to videla bukvalno sam bila u šoku.
Napretkom u lečenju nisu bili zadovoljni samo lekari u Kijevu, nego i lekari u Novom Sadu koji su dotad lečili Radeta.
Šijakovi su u Ukrajinu otišli zahvaljujući Fondaciji "Budi human".
- Najstrašnije od svega, strašnije i od misli da bi Radetu posle te procedure, možda, moglo da bude gore, iako sebi uopšte nisam dozvoljavala da razmišljam tako, bilo mi je to što moram da molim, bukvalno "da prosim" za lečenje svog deteta, ali srećom iza nas je stala Fondacija i 10.000 evra za samu transplantaciju, i još 2.000 za troškove puta vrlo brzo su sakupljeni - priča Andrea.
Odmah posle uvida u medicinsku dokumentaciju, koja je u Kijev otišla pre Radeta, lekari iz tamošnje klinike rekli su da dečak jeste kandidat za transplantaciju matičnih ćelija, ali da se procedura mora ponoviti tri, četiri puta.
- Napredak posle prve transplantacije bio nam je motiv da odemo ponovo, i Redetu su letos, u julu, ponovo presađene matične ćelije - priča Andrea. - Posle toga njegov korak je postao mnogo sigurniji, čim smo se vratili iz Ukrajine počeo je da vozi bicikl. Nemamo potvrdu da je izlečen od epilepsije, ali epileptični napad nije imao duže od godinu dana, nijedan posle početka terapije matičnim ćelijama. Da li je metoda priznata, ili nepriznata, uopšte me ne zanima. Svakog dana na svom sinu vidim rezultate ovakvog lečenja i ići ćemo opet. Sve dok to mom detetu bude pomagalo.
RADE sada hoda bez ičije pomoći, samo se, njegovi roditelji misle više zbog straha da će pasti, pridrži za zid, sto ili za prst majke ili oca.
- Pred polazak u peti razred, pošto je bio izuzetno rešen da sam uđe u školu, vežbali smo tako što je on hodao kroz sve prostorije u kući i bio je neumoran. On, inače, ima mnogo energije, redovno vežba, a kad mu je mrsko da radi vežbe sad je sav srećan što to može da izveze jednu dobru turu biciklom.
Života J.– Povreda kičmene moždine
Datum rodjenja: 27. Februar 1959. Ruma, Srbija
Tretirana bolest: povreda kičmene moždine
Kako se dogodilo?
U martu 2005. godine doživeo sam saobraćajnu nesreću. Od zadobijenih povreda ostao sam oduzet.
Posledice
Leva ruka nije imala nikakvu funkciju, a desnu sam mogao da koristim sa 40% kapaciteta, bez kontrole fine motorike. Ispod grudi nisam imao nikakav osećaj, mada sam mogao da predosetim potrebu za mokrenjem i pražnjenjem creva. Regulacija telesne temperature je bila vrlo teška. Ili mi je stalno bilo hladno ili nisam mogao da se rashladim, što mi je davalo dodatne probleme. Moj život se potpuno promenio. Počeo sam da gubim nadu, jer po poslednjim dostignućima kozervativne medicine nije bilo puno nade za moj oporavak.
Tretman
U toku 2008. godine od Viderme sam saznao za mogućnost lečenja matičnim ćelijama. Shvatio sam da bi mi implantacija matičnih ćelija pružila novu šansu za bolji život.
Bio sam izuzetno zadovoljan organizacijom službi klinike, počevši od dočeka na aerodromu, prevozom specijalizovanim vozilom i visoko profesionalnom pruženom medicinskom uslugom i asistencijom -e.
Oporavak
Nakon tretmana matičnim ćelijama u septembru 2008. krenuo sam sa upornim vežbanjem sa velikom motivacijom za oporavak. Nakon 6 meseci vratio mi se osećaj u leđima, a delimično u stomačnim mišićima. U desnoj nozi se vratio osećaj dodira, a na levoj delimično. Imam potpuni osećaj u preponama, testisima i povratila mi se erekcija. Uspeo sam da postignem potpunu koordinaciju ruku. Naročito kod desne šake je poboljšana fina motorika. Pokretljivost i funkcija leve ruke je bolja bar za 50%, a šake 25%. Sada se njome služim kao desnom.
Nakon implantacije matičnih ćelija regulacija telesne temperature je vraćena u normalu.
Imam novi kvalitet života, daleko sam samostalniji i još više motivisan da se podvrgnem novom tretmanu implantacije matičnim ćelijama.
Pacijent Darko B. - moždani udar u moždanom stablu
Promjene koje su nastupile kod Darka B. (moždani udar u moždanom stablu) kojem su implatirane matične ćelije u oktobru 2010. godine:
- Vrtoglavice jačeg inteziteta (toliko jake da svako pomjeranje izaziva nelagodnosti i uznemirenost). Nakon konsultacije sa izabranim ljekarom i primjenom "Ginko forte" vrtoglavice su se svele na ranije stanje sa stalnim, ali podnošljivim vrtoglavicama.
- Niži nivo šećera u krvi od normalnog. Nivo šećera je nešto niži od rangiranog, ali poznato da niži novo šećera izaziva vrtoglavice i malaksalost. Tako da se trudimo da ishranom Darko dobije dodatni šećer.
- Nema negativnih pojava tipa temperatura, osipa, glavobolja...
- Darko uz pomoć terapeuta stoji na svojim nogama. Sa svakom fizikalnom terapijom nešto duže stoji - počeli smo sa brojanjem do 10 za prvo stajanje uz podršku terapeuta i svakim danom to je nešto duže... Tako da sada planiramo nabavku stajalice koja omogućava duže stajanje pacijenta uz potpunu sigurnost po pacijenta. Prilikom stajanja kod Darka nema podrhtavanja koljena - "klecanja" ili slično, što terapeut smatra pozitivnim.
- Držanje glave je duže i samostalnije (bez Šancove kragne)
- Usta se otvaraju nešto više nego ranije (to je milimetarski pomak), jer Darko ima trismus - grč vilice i od dana moždanog udara usta su mu zatvorena i hrani se preko gastro stome.
- Dobro raspoloženje i svakako nada u oporavak.
Zoran G.: Priča pacijenta Zorana G. – povreda kičmene moždine
Prošlo je nešto više od 6 mjeseci nakon prvog tretmana matičnim stanicama, i imam potrebu da vam dam kratki uvid poboljšanja dosad.
Uglavnom, 20tak dana nakon tretmana dobio sam kvalitetniji osjet u nogama, da bi se taj osjet dosad popravio u toj mjeri da do koljena osjetim hladni zrak, tako i topal-hladan dodir.
Što se tiče motoričkih funkcija uveliko su se popravile , te u desnoj nozi imam kvalitetnu kontrakciju mišića i patele na koljenu.
Uglavnom po mišljenju mog fizioterapeuta zadnjih 6 mjeseci se vidi očiti napredak u rehabilitaciji, što mogu umnogome zahvaliti tretmanu matičnim stanicama.
Planiram drugi tretman implantacije sredinom septembra.
S poštovanjem
Zoran G.
Zvonko Milojević polako ustaje
Nekadašnji golman Crvene zvezde Zvonko Milojević (40) iz Jagodine uz pomoć ortopedskih pomagala napravio je prve korake. U teškoj saobraćajnoj nesreći 15. novembra 2007. godine u Belgiji, ovom fudbaleru je povređena kičma.
Tri godine je bio prikovan za kolica, ali je posle nekoliko tretmana matičnim ćelijama i zahvaljujući rehabilitaciji u Ribarskoj Banji, započeo ostvarenje svog jedinog sna: stati na noge.
Nekadašanji golman reprezentacije Jugoslavije, Crvene zvezde, Jagodine, Anderlehta i Lokerena sada uspešno dobija i svoju najtežu bitku u životu.
- Posle niza operacija i četiri tretmana matičnim ćelijama mogu da napravim nekoliko koraka oslanjajući se na ortopedska pomagala. Međutim, imam teškoće prilikom savijanja kolena, jer su mi butni mišići atrofirali. Tretmani su izuzetno skupi, ali na sreću moj kum Dejan Stanković mi uvek pomaže - kaže Milojević.
Milojević sa posebnim uzbuđenjem govori o prvim pozitivnim signalima oporavka, koji ulivaju i veći optimizam posle proživljene agonije. On u svom mobilnom telefonu čuva video snimak prvih nekoliko koraka koje je napravio posle tri godine u kolicima.
- Napravio sam nekoliko pokreta kukovima, što je rezultat rehabilitacije u Ribarskoj banji. Došao sam ovde kao beznadežan slučaj, prikovan za kolica. Posle ovih nekoliko koraka uz pomagala, verujem da mi uskoro kolica neće biti potrebna.
Na klinici su mi saopštili da je u slučaju mojih povreda svaki mali napredak veliki.
O svakom boljitku odmah ih obavestim. Posle kontrole i operacije u oktobru, saopštili su mi da je najvažnije da verujem u oporavak. Uspeo sam da pomerim noge, a sledeći pomak je da hodam bez longeta. Mišići su atrofirali, kad budu mogli da drže moje telo, onda ću biti spreman za štake - hrabri se objašnjavajući Milojević.
Posle nesreće on je izgubio osećaj za sitost i glad. Zato mora da vodi računa da se ne ugoji, jer veću težinu noge ne bi mogle da podnesu. Njegov kum Dejan Stanković, kapiten reprezentacije Srbije i milanskog Intera, pokriva troškove lečenja, prevoza u inostranstvo i operacija.
Jedan je Deki
- Tek u ovakvim situacijama čovek vidi ko mu je iskren prijatelj.
Želim da se na prvom mestu zahvalim Dekiju, zatim menadžeru Dejanu Mehoviću i golmanu Bojanu Jorgačeviću iz Genta, Goranu Lovreu, Crvenoj zvezdi i gradonačelniku Jagodine Draganu Markoviću Palmi, kao i Anderlehtu i Lokerenu.
Daće Bog da se oporavim, a posle ću znati šta dalje. To nikada neću zaboraviti, iza njih ne stoje reči, nego dela. Hvala im na tome, zdravlje nema cenu - kaže Milojević.
